• UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-1
  • UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-4
  • UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-5
-->

Do čega dovodi prekomerna upotreba antibiotika kod novorođenčadi?

Iako je već poznato da antibiotici koji štite novorođenčad od infekcija mogu da poremete normalan razvoj crevne bakterijske flore, tek je nedavna studija pokazala da posledice rutinske primene antibiotika mogu biti mnogo ozbiljnije i dugotrajnije.

Kratkoročno narušavanje crevne flore kod mladunaca miševa povećava šansu od pneumonije, a samim tim i od smrti, pokazala je skoro objavljena studija u Science Translational Medicine. Dugoročno narušavanje prouzrokuje trajno oštećenje imunog sistema.

Dr Hitesh Deshmukh, neonatolog i glavni autor studije, zalaže se da prakse koje su uspostavljene pre nekoliko decenija, kao i praksa da se trudnicama pre carskog reza propisuju antibiotici, postanu deo prošlosti. Dalje navodi da se u  cilju sprečavanja infekcije kod jednog deteta,  200 dece izlaže neželjenim efekatima antibiotika i da je nov i izbalansiran pristup moguć i potreban.

U SAD-u se skoro svim porodiljama pre carskog reza daju antibiotici, a oko 30 odsto novorođenčadi u neonatalnim intentivnim jedinicama takođe dobija antibiotike.

Taj tretman pomaže u sprečavanju infekcije streptokokom grupe B, koja je vodeći uzrok smrtonosnih infekcija kod novorođenčadi. Međutim, u većini slučajeva infekcija nije utvrđena, već se lekovi daju preventivno.

Antibiotici deluju na širok spektar bakterija, pa i na one „dobre“, odnosno komensalne bakterije, koje igraju ključnu ulogu u izgradnji zdravog imuno sistema.

Zašto su plućima potrebne zdrave bakterije u crevima?

Čak i posle rođenja, pluća beba se još uvek formiraju, a razvija se i njihov imunitet.

Deshmukh i kolege već više od dve godine sprovode eksperimente na miševima da bi uvideli kako ovaj proces funkcioniše. Utvrdili su da snažan imunitet zavisi od toka molekularnih signala koji nastaju tokom reakcije tela na talase kolonizacije normalnih bakterija u crevima. Ovi signali govore plućima kada da izgrade imune ćelije, koliko i gde treba da budu raspoređene.

Konkretno, prisustvo komensalnih bakterija izaziva proizvodnju grupe 3 urođenih limfocitnih ćelija (ILC3). Ove ćelije migriraju u mukoznu membranu u plućima, gde proizvode Interleukin-22 (IL-22) koji pomaže aktivaciju imunog odgovora na infekciju.

Problem nastaje kada antibiotici unište dobre bakterije i prekidaju važan protok signala. Kao rezultat toga, pluća grade slabije utvrđenje sa manjim brojem čuvara na dužnosti.

Kod beba se nakon godinu dana završava izgradnja imunog sistema, što znači da su svi dotadašnji nedostaci trajni. Deshmukh navodi da prekomerna primena antibiotika može objasniti zašto se kod nekih ljudi, tokom života, bez očiglednih genetskih faktora rizika razviju astma ili druge plućne bolesti.

Iako dete ima vremena da nadomesti komensalne bakterije ukoliko se antibiotici primenjuju rano i ograničeno, taj proces može trajati mesecima, a rezultat možda ne bude normalna kombinacija bakterija.

Dobra vest je da postoji metod za obnavljanje normalanog nivoa bakterija. Štaviše, kada su istraživači koristili takav metod kod miševa, oni su obnovili njihovu otpornost na pneumoniju.

Postavlja se pitanje da li rezultati dobijeni na miševima važe i za ljude. Deshmukh kaže da su  kliničke studije za procenu sigurnost i prednosti ograničavanja upotrebe antibiotika kod trudnica i novorođenčadi jedan od narednih koraka.

Izvor: MedicalXpress