• UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-1
  • UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-4
  • UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-5
-->

Jedi sporije, živi zdravije!

Potrebno je oko 20 minuta od trenutka kada počnete da jedete za vaš mozak da pošalje signale sitosti. Ležerno jelo omogućava dovoljno vremena da se pokrene signal iz mozga da ste puni.

To je posebno važno za ljude koji su imali gastrični bajpas da poslušaju savet da se polako jede. Studija želuca pacijenata bajpas su pokazali da su oni koji su jeli prebrzo i nisu uspeli da prepoznaju znake sitosti su manje uspešni u gubljenju težine u odnosu na druge pacijente.

Osobe koje brzo jedu, osim sklonosti ka nagomilavanju viška kilograma izložene su i većem riziku od razvoja dijabetesa tipa 2. Mnoga ispitivanja potvrđuju da se brzom konzumacijom unosi znatno veća količina hrane od neophodne, ali i da osećaj sitosti nastupa sa zakašnjenjem.

Brza konzumacija hrane može dovesti do povećanja rizika za razvoj dijabetesa tipa 2, sugeriše istraživanje sprovedeno u Litvaniji.

U novu studiju bila su uključena 234 ispitanika sa dijabetesom tipa 2 i 468 zdravih osoba iz kontrolne grupe.

Utvrđeno je da su učesnici istraživanja koji su brže jeli imali prosečno dva i po puta veći rizik za prisutnost dijabetesa tipa 2, kao i da su imali i veći indeks telesne mase, prenosi agencija Rojters.

Istraživanje sprovedeno na Novom Zelandu takođe sugeriše da osobe koje brže jedu imaju veće šanse za „prikupljanje“ suvišnih kilograma.

U časopisu Journal of the American Dietetic Association navodi se i da su ispitanice koje su brže jele unosile veće količine hrane pre nego što bi nastupio osećaj sitosti.

U studiji sprovedenoj na Univerzitetu „Otago“ učestvovalo je oko 1.600 žena od 40 do 50 godina.

Ispitanice koje su najsporije jele u proseku su imale najmanji indeks telesne mase, dok je indeks telesne mase bio prosečno šest odsto veći kod žena koje su najbrže jele.

 

Preuzeto sa : http://www.webmd.com