• UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-1
  • UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-4
  • UDRUŽENJA-ZDRAVSTVENIH-RADNIKA-SARADNIKA-TIM-KME-5
-->

KONFLIKTI LEKARA I MEDICINSKIH SESTARA U ZDRAVSTVENOJ ORGANIZACIJI

Zdravstveni sistem je veoma složen sistem, a ishod lečenja i nege pacijenta zavisi od zdravstvenih radnika iz više disciplina koji rade zajedno . Zbog visokog nivoa međuzavisnosti, timovi u zdravstvenim ustanovama skloniji su konfliktnim situacijama . Prema postojećim istraživanjima, interprofesionalni konflikt, pogotovo između medicinskih sestara i lekara, čini se da postaje sve veći problem.
Zdravstveni radnici imaju istaknutu ulogu u brizi za zajednicu i promociji sveukupnog fizičkog, psihološkog i socijalnog zdravlja. Takođe, imaju i odgovornost da budu primer u radnim odnosima, što podrazumeva dobru radnu atmosferu bez agresije, nizak nivo stresa, manje zdravstvenih problema, veće zadovoljstvo poslom. Organizovano upravljanje sukobima rezultira boljim ishodima i za pojedinca i za organizaciju. Uz profesionalne veštine koje poseduju, zdravstveni radnici moraju uključiti i veštinu upravljanja konfliktima.
U svakodnevnom radu zdravstveni radnici veoma često ulaze u konfliktne situacije. Teoretičari koji izučavaju konflikte ukazuju na to da postoji pet stilova upravljanja konfliktom: saradnja, kompromis, prilagođavanje, izbegavanje i takmičenje.
Ne postoji znatna razlika u konfliktnim stilovima rukovodećeg i nerukovodećeg kadra, ali postoji između lekara i sestara u načinu rešavanja konflikta. Medicinske sestre više koriste stil izbegavanja i prilagođavanja. Ovakva istraživanja povećavaju svesnost o postojanju konflikta i mogućnosti da se problem reši na konstruktivan način.
Konflikti, to jest sukobi jedna su od osnovnih društvenih pojava. U tradicionalnoj kulturi konflikt se smatra negativnom pojavom, nečim što treba izbegavati. Savremeno mišljenje je da su konflikti ipak neizbežni.
Zdravstveni radnici pokazuju želju da zadrže dobre međuljudske odnose uprkos svojim ciljevima i potrebama. I lekari i medicinske sestre generalno smatraju da konflikt treba da bude izbegnut u korist harmonije i da ljudi ne mogu da razreše konflikt bez štete po međuljudske odnose.
Važno je istaći da neki oblici upravljanja konfliktom, ukoliko postanu isključivi, mogu veoma loše da utiču na kvalitet poslovnog života. Zaposleni koji stalno izbegavaju suočavanje s problemima i postizanje svojih ciljeva u organizaciji mogu da osećaju nezadovoljstvo, iscrpljenost i nemotivisanost. Postavlja se još jedno značajno pitanje: da li neko ko je nezadovoljan može na pravi način da brine o pacijentima i da im pruži kvalitet u radu onoliko koliko to oni očekuju? Konstruktivno rešavanje konflikata podrazumeva više od nesvesnog odgovara na identifikovani problem. Svesno izabran odgovarajući pristup rešavanju konflikta i razumevanje tipičnih obrazaca ponašanja onih koji su uključeni u njega prvi je korak u konstruktivnom rešavanju konflikata.
Preuzeto sa: http://www.doiserbia.nb.rs