Shutterstock

PACIJENTIMA kojima je zbog otoskleroze oštećen sluh, i kojima je hirurška intervencija jedino rešenje, ubuduće će se u Klinici za otorinolaringologiju Vojno-medicinske akademije ugrađivati najsavremenije „smart“ (pametne) stapedijalne proteze.

Njihova primena sprečava nekrozu jednog dela slušnih koščica, što je jedna od najčešćih komplikacija tokom operacije. Ova klinika jedina u Srbiji primenjuje i CO2 laser u lečenju otoskleroze, a ove tehnike prikazane su uživo na nedavno održanom kursu ORL hirurgije u ovoj ustanovi.

Pukovnik, asistent dr Milanko Milojević, načelnik ORL klinike, kaže da je operacija stapedoplastika u najvećem broju slučajeva spasonosno rešenje za obolele od otoskleroze.

– Pacijenti se sa uspehom vraćaju svakodnevnim aktivnostima. Čak i kod pacijenata koji nemaju velike izglede za uspeh hirurškog lečenja, stapedoplastika se radi kao pripremna operacija za ugradnju standardnih slušnih aparata ili kohlearnih kod teških ošetećenja sluha.

Do gubitka sluha u otosklerozi dolazi zbog fiksacije lanca slušnih koščica u tzv. ovalnom prozoru, tačnije, na pločici treće slušne koščice – uzengije. Gubitak sluha je postepen, a proces traje godinama, čak decenijama.

– Tačan uzrok otoskleroze je nepoznat – kaže dr Milojević. – Postoje brojne teorije nastanka. Jedna je otkriće supstance nazvane osteoprotegerin (OPG) koja igra važnu ulogu u sprečavanju nastanka otoskleroze. Druga teorija govori da je perzistentna infekcija virusom morbila odgovorna za nastanak otoskleroze. U prilog ovome ide činjenica da je učestalost otoskleroze manja u sredinama gde je vakcinacija protiv morbila sistematska i redovna.

POMOĆ ŠTO PRE ČULO sluha od neprocenjivog je značaja za psihički, emotivni i intelektualni razvoj. Oštećenje čula sluha, koje se ispoljava kao nagluvost ili gluvoća, jedan je od najčešćih zdravstvenih problema, odmah iza oboljenja kardiovaskularnog i lokomotornog sistema. Pacijenti sa oštećenim sluhom imaju otežane socijalne kontakte, povlače se iz društvenog života i ponekad ispoljavaju znakove depresije. Mnogi koji imaju problem sa sluhom godinama odbijaju da priznaju da loše čuju, a važno je da se što pre odvaže i potraže stručnu pomoć kako bi im se odredila adekvatna terapija.

Ono što je potvrđeno je genetska predispozicija za obolevanje. Kod pacijenta sa otosklerozom nađe se još neko oboleo u bližoj ili daljoj rodbini. Otkriven je i gen COL1A1, čija je slabija ekspresija odgovorna za nastanak u pojedinim slučajevima.

Bolest se javlja na oba uva, ali su u 80 odsto slučajeva asimetrično zahvaćena. Počinje na jednom uvu, a na drugom može da se ispolji nekoliko godina kasnije.

– Osnovni simptom je slabljenje sluha. Kod velikog broja pacijenata to nije simptom koji ih dovodi na ORL pregled. Zujanje je ono što vrlo često pacijentima predstavlja tegobu koja ih i više onesposobljava u dnevnim aktivnostima. Nije retka ni vestibularna simptomatologija, tačnije, tegobe sa ravnotežom koje su povremeno praćene i osećajem punoće u uvu i simptomima kao kod Menijerove bolesti – objašnjava dr Milojević.

Problem fiksacije slušnih koščica rešava se odstranjenjem jedne od njih, uzengije, i plasiranjem odgovarajuće stapes proteze. Operacija se najčešće radi u lokalnoj anesteziji koja je potpomognuta intravenskim davanjem analgetika i lekova protiv bolova i za spavanje.

INFEKCIJA ODLAŽE OPERACIJU

PREMA rečima puk. dr Milanka Milojevića, operacija se indikuje kada postoji koštano – vazdušni gep od minimalno 25 dB na frekvencijama od 500Hz do 1000 Hz i negativan Rine test 512Hz.

– Stanja kao što su aktivna infekcija spoljašnjeg i srednjeg uva odlažu operaciju. Poseban oprez je potreban kod pacijenata kojima je perfektna funkcija centra za ravnotežu potrebna za obavljanje profesionalne delatnosti (rad na visini, piloti).