FIZIČKA AKTIVNOST U PREVENCIJI I REHABILITACIJI KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

1. Question

1 points

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su:

bolesti srca
bolesti krvnih sudova
bolesti srca i krvnih sudova
ništa od navedenog

2. Question

1 points

U osnovi koje bolesti je ateroskleroza:

koronarna (ishemična) bolest
cerebrovaskularna bolest
okluzivna bolest perifernih arterija
sve navedeno

3. Question

1 points

Ukoliko ateroskleroza zahvati mozak i moždani krvotok nastaje:

koronarna (ishemična) bolest
cerebrovaskularna bolest
okluzivna bolest perifernih arterija
ništa od navedenog

4. Question

1 points

Ateroskleroza predstavlja:

suženje krvnog suda
proširenje krvnog suda
skraćenje krvnog suda
ništa od navedenog

5. Question

1 points

Krv ima ulogu u transportu:

kiseonika i ugljen-dioksida
hranljivih i otpadnih materija
a i b
ništa od navedenog

6. Question

1 points

Faktori rizika za nastanak KVB su (zaokruži netačnu tvrdnju):

nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost i pušenje
povećan nivo aminotransferaza u krvi
povećan nivo masti (holesterola i/ili triglicerida) u krvi
šećerna bolest (dijabetes)

7. Question

1 points

Prema DALY (engl. DALY – Disability Adjusted Life Years – zbirna mera koja označava broj izgubljenih godina života zbog prerane smrti i onesposobljenosti) utvrđeno je da je vodeći faktor rizika nastanka KVB u Srbiji:

povišen krvni pritisak
povećana telesna težina
pušenje
nedovoljna fizička aktivnost

8. Question

1 points

Faktori rizika na koje se ne može uticati su:

starost i pol
pozitivna porodična anamneza (nasleđe)
a i b
ništa od navedenog

9. Question

1 points

Redovna fizička aktivnost pomaže da se:

uspori sužavanje arterija srca i mozga
pospeši korišćenje/potrošnja viška „uskladištenih” masnih naslaga i popravi nivo „dobrog” holesterola u krvi
održava normalan nivo šećera (glukoza) u krvi i smanji visok krvni pritisak
sve navedeno

10. Question

1 points

Dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u:

primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji koronarne bolesti srca
sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji koronarne bolesti srca
primarnoj i tercijarnoj prevenciji koronarne bolesti srca
primarnoj sekundarnoj prevenciji koronarne bolesti srca

11. Question

1 points

Fizička aktivnost deluje na kardiovaskularni sistem tako što dovodi do (zaokruži netačnu tvrdnju):

povećanja minutnog volumena srca, koje je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića
refleksnog aktiviranja simpatičkih nerava u odnosu na srce, kao i u odnosu na otpor i kapacitet krvnih sudova sistemske cirkulacije
smanjenja minutnog volumena srca, koje je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića
refleksnog regulisanja perifernog vaskularnog otpora

12. Question

1 points

Pri prelasku sa odmora na rad, brzina rada srca se:

odmah smanjuje, najpre brzo, zatim sporije, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje
odmah povećava, najpre brzo, zatim sporije, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje
odmah povećava, najpre sporije, zatim brže, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje
odmah smanjuje, najpre sporije, zatim brže, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje

13. Question

1 points

Pri teškom radu, brzina rada srca postiže ravnotežu za:

oko dva minuta
oko osam do deset minuta
ne može da postigne ravnotežu
ništa od navedenog

14. Question

1 points

Zaokruži tačnu tvrdnju:

Brzina rada srca se povećava na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika
Brzina rada srca se smanjuje na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika
Brzina rada srca se povećava na približno linearan način sa smanjenjem potrošnje kiseonika
Ništa od navedenog

15. Question

1 points

Zaokruži tačnu tvrdnju:

Minutni volumen srca se povećava na približno linearan način sa smanjenjem potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja.
Minutni volumen srca se povećava na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja
Minutni volumen srca se smanjuje na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja
Ništa od navedenog

16. Question

1 points

Mišićne vežbe izazivaju refleksno povećanje tenzije venskih sudova u:

ekstremitetima koji vežbaju
ekstremitetima koji ne vežbaju
ekstremitetima koji vežbaju i ekstremitetima koji ne vežbaju
ništa od navedenog

17. Question

1 points

Mišićne vežbe aktiviraju moćne lokalne mehanizme koji prouzrokuju:

konstrikciju atrterijskih krvnih sudova u aktivnim mišićima
dilataciju atrterijskih krvnih sudova u neaktivnim mišićima
konstrikciju atrterijskih krvnih sudova u neaktivnim mišićima
dilataciju atrterijskih krvnih sudova u aktivnim mišićima

18. Question

1 points

Fizički trening se definiše kao:

sistematska fizička aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti
sistematska fizička aktivnost na nivou manjem od uobičajenih aktivnosti
a i b
ništa od navedenog

19. Question

1 points

Fizički trening dovodi do:

morfoloških, metaboličkih, neurohormonalnih, vaskularnih i psiholoških promena
hemodinamskih, metaboličkih, neurohormonalnih i vaskularnih promena
morfoloških, metaboličkih i vaskularnih promena
hemodinamskih, morfoloških, metaboličkih, neurohormonalnih, vaskularnih i psiholoških promena

20. Question

1 points

Pod uticajem fizičkog treninga:

ubrzava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni, tako i dijastolni, smanjuje se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih fizičkih opterećenja
usporava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni, tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih fizičkih opterećenja
usporava se srčana frekvencija, povećava se arterijski krvni pritisak, kako sistolni, tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih fizičkih opterećenja
ubrzava se srčana frekvencija, povećava se arterijski krvni pritisak, kako sistolni, tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih fizičkih opterećenja

21. Question

1 points

Fizički trening dovodi do smanjenja dvostrukog proizvoda u miru i pri submaksimalnim opterećenjima. Smanjen dvostruki proizvod, kao indirektni pokazatelj potrošnje kiseonika u miokardu, objašnjava pojavu anginoznog bola i ST depresije pri većim opterećenjima kod bolesnika sa obolenjem angina pektoris posle višemesečnog treninga u odnosu na stanje pre treninga.

Tačno
Netačno

22. Question

1 points

Dugotrajan fizički trening kod bolesnika posle akutnog infarkta miokarda:

poboljšava kontraktilnost miokarda
povećava funkcionalni kapacitet
poboljšava kontraktilnost miokarda i povećava funkcionalni kapacitet
ništa od navedenog

23. Question

1 points

Povoljni efekti fizičkog treninga su:

Povećanje perfuzije u skeletnim mišićima i ekstrakcije kiseonika i do 20%
Smanjenje arterijske vaskularne rezistencije i bolja preraspodela minutnog volumena
Popravlja se oksigenacija miokarda i sistolna funkcija u opterećenju
Sve navedeno

24. Question

1 points

Fizički trening kod mlađih osoba (do 40 godina) dovodi do (zaokruži netačnu tvrdnju):

morfoloških promena u srcu
smanjenja perfuzije u skeletnim mišićima
Povećanja mišićne mase srca, dijastolnog volumena leve komore, promera koronarnih arterija i odnosa kapilara prema miofibrilama
efikasnijeg rada srca i bolje perfuzije srca u bilo kom stresu

25. Question

1 points

Kao rezultat fizičkog treninga dolazi do:

porasta HDL holesterola (HDL2), apoproteina AI, a smanjenja VLDL holesterola, triglicerida i, u manjem stepenu, LDL holesterola
smanjenja HDL holesterola (HDL2), apoproteina AI, a porasta VLDL holesterola, triglicerida i, u manjem stepenu, LDL holesterola
porasta HDL holesterola (HDL2), apoproteina AI, i porasta VLDL holesterola, triglicerida i, u manjem stepenu, LDL holesterola
smanjenja HDL holesterola (HDL2), apoproteina AI, i smanjenja VLDL holesterola, triglicerida i, u manjem stepenu, LDL holesterola

26. Question

1 points

Zaokruži netačnu rečenicu:

Mnoge povoljne metaboličke promene javljaju se kao rezultat fizičkog treninga. Popravlja se insulinska rezistencija.
Fizička aktivnost direktno stimuliše transport glukoze u mišićne ćelije čime je potreba za insulinom smanjena.
Fizički trening ima povoljan efekat na dislipidemije
Na sistem hemostaze fizički trening nepovoljno utiče jer se smanjuje fibrinolitička aktivnost, povećava adhezivnost trombocita i smanjuju se ili normalizuju prokoagulantne tendencije krvi.

27. Question

1 points

Neurohormonalne promene koje se nejavljaju kao rezultat fizičkog treninga su:

Povećanje simpatičke i smanjenje parasimpatičke aktivnosti
Smanjeno je ekcesivno izlučivanje kateholamina u bilo kom stresu
Smanjeno je stvaranje aritmogenog cikličnog AMP
Menja se osovina sistema renin-angiotenzin-aldosteron

28. Question

1 points

Značajne psihološke promene nastaju kod osoba kao rezultat fizičkog treninga. Povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje se agresija i depresija, povećava motivisanost za adaptacijama.

Tačno
Netačno

29. Question

1 points

Povoljni efekti fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem objašnjavaju se:

vaskularnim efektima fizičke aktivnosti
vazodilatatornim efektima fizičke aktivnosti
a i b
ništa od navedenog

30. Question

1 points

Važne vazodilatatorne supstance su:

prostaciklin (PGI2) i azotoksid
endotelijum hiperpolarizacioni faktor (EDHF) i azotoksid
prostaciklin (PGI2), endotelijum hiperpolarizacioni faktor (EDHF) i azotoksid
prostaciklin (PGI2) i endotelijum hiperpolarizacioni faktor (EDHF

31. Question

1 points

Vaskularna funkcija zavisi od:

ćelija u zidu krvnog suda
cirkulišućih ćelija iz koštane srži
ćelija u zidu krvnog suda i cirkulišućih ćelija iz koštane srži
ništa od navedenog

32. Question

1 points

Endotelne matične ćelije kostne srži:

ubrzavaju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, ubrzavaju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda
ubrzavaju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, inhibiraju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda
inhibiraju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, inhibiraju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda
inhibiraju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, ubrzavaju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda

33. Question

1 points

Studija je pokazala da fizički trening kod životinja (miševi) i ljudi:

smanjuje broj endotelnih matičnih ćelija u kostnoj srži, perifernoj krvi i slezini.
povećava broj endotelnih matičnih ćelija u kostnoj srži, perifernoj krvi i slezini
smanjuje apoptozu endotelnih matičnih ćelija i povećava neoangiogenezu
b i c

34. Question

1 points

Fizička aktivnost utiče na imuni sistem tako što:

povećava prirodne ćelije ubice i povećava njihova antikancerogena svojstva
povećava nivo enzima koji su čistači slobodnih radikala a koji su odgovorni za razvoj malignih bolesti
a i b
Ništa od navedenog

35. Question

1 points

Da bi se postigli korisni efekti fizičkog treninga potrebno je da se kombinuju sledeće vrste opterećenja:

izotonična, aerobna i intervalna
aerobna i intervalna
izotonična i intervalna
izotonična i aerobna

36. Question

1 points

Za srčane bolesnike bezbednije su:

Izotonične (statičke) vežbe opterećenja u odnosu na izometrijske (dinamske) vežbe
Izotonične (dinamske) vežbe opterećenja u odnosu na izometrijske (statičke) vežbe
izometrijske (statičke) vežbe opterećenja u odnosu na Izotonične (dinamske) vežbe
izometrijske (dinamske) vežbe opterećenja u odnosu na Izotonične (statičke) vežbe

37. Question

1 points

Pre uključenja u program treninga kod kardiovaskularnih bolesnika treba proceniti:

ventrikularnu funkciju i težinu koronarne bolesti srca
ventrikularnu funkciju
težinu koronarne bolesti srca
ništa od navedenog

38. Question

1 points

Test opterećenja srca pre početka treninga rade:

sve osobe starije od 35 godina
osobe sa dokazanom koronarnom bolešću srca, sa faktorima fizika za aterosklerozu, porodičnom anamnezom prerane koronarne bolesti, naprasne smrti ili sa drugim zdravstvenim problemima
a i b
ništa od navedenog

39. Question

1 points

Komponente fizičkog treninga su:

trajanje i učestalost
intenzitet i učestalost
intenzitet i trajanje
intenzitet, trajanje i učestalost

40. Question

1 points

Zaokruži netačnu tvrdnju:

Postoje dve komponente fizičkog treninga
Među komponentama fizičkog treninga postoji uzajamna povezanost
Željeni efekat fizičkog treninga može se postići ako se jedna komponenta smanji, a druga ili druge dve povećaju.
Kod bolesnika sa anginom pektoris, da bi se sprečile ishemijske epizode, intenzitet treninga je manji, ali zato duže traje i češće se obavlja.

41. Question

1 points

Intenzitet fizičkog treninga(zaokruži tačnu tvrdnju):

Intenzitet fizičkog treninga se određuje na osnovu srčane frekvencije postignute na kraju testa fizičkog opterećenja.
Preporučuje se da u fizičkom treningu srčana frekvencija bude 25-35% srčane frekvencije sa kraja testa opterećenja
Uvek se započinje sa većim intenzitetom fizičke aktivnosti, koja se postepeno smanjuje.
Kod bolesnika sa anginom pektoris trening se izvodi pri srčanoj frekvenciji koja je za 5 manja od one koja dovodi do anginoznih bolova

42. Question

1 points

Maksimalno opterećenje i telesna potrošnja kiseonika:

veći su pri fizičkom opterećenju rukama nego nogama
manji su pri fizičkom opterećenju rukama nego nogama
jednaki su i pri fizičkom opterećenju rukama i nogama
ništa od navedenog

43. Question

1 points

Pri određenom submaksimalnom opterećenju srčana frekvencija, krvni pritisak, potrošnja kiseonika i dupli proizvod veći su pri radu ruku nego nogu:

Tačno
Netačno

44. Question

1 points

Pri fizičkom treningu sa radom rukama koriste se opterećenja koja su:

oko 10% od onih koja se koriste pri radu nogama
oko 30% od onih koja se koriste pri radu nogama
oko 50% od onih koja se koriste pri radu nogama

45. Question

1 points

Fizičku aktivnost ne treba upražnjavati:

u nepovoljnim atmosferskim uslovima (temperatura niža od 0°C ili viša od 30°C, vlažnost vazduha veća od 70%)
posle većih obroka, uzbuđenja, uzimanja alkohola
u toku prolaznih infekcija
u prepodnevnim ili večernjim časovima, pre večere ili pre spavanja

46. Question

1 points

Vežbe istezanja ruku i nogu i lakše gimnastičke vežbe se izvode u periodu:

Zagrevanja
Hlađenja
Zagrevanja i hlađenja
Ništa od navedenog

47. Question

1 points

Učestalost fizičkog treninga treba da bude:

jednom nedeljno
dva puta nedeljno
najmanje četiri puta nedeljno
svaki dan

48. Question

1 points

Sadašnje preporuke predlažu ukupnu fizičku aktivnost u toku dana:

30 minuta
60 minuta
90 minuta
120 minuta

49. Question

1 points

Prema funkcionalnoj klasifikaciji NYHA (klasifikaciji Njujorškog kardiološkog društva), bolesnici se za fizički trening razvrstavaju u:

Dve funkcionalne grupe
Tri funkcionalne grupe
Četiri funkcionalne grupe
Pet funkcionalnih grupa

50. Question

1 points

Bolesnici druge funkcionalne grupe:

Imaju simptome čak i kad miruju. Dok se odgovarajućim lecenjem stanje ne popravi, medikamentno ili hirurški, do nivoa da mogu polako da se šetaju ili popnu na jedan sprat, oni nisu kandidati ni za kakav fizički trening.
Imaju simptome i na manje napore. Mnogi od ovih bolesnika neće imati koristi od fizičkog treninga, a ako im se preporuči pešačenje mora da bude manjeg intenziteta pod strogim medicinskim nadzorom.
Povremeno imaju blaže simptome pri običnim naporima ili stresu, ne smeju imati intenzivnije aktivnosti, trčanje na primer, bez kontrole. Mogu da se ohrabre da šetaju, povremeno bržim tempom.
Ništa od navedenog

Quiz-summary

Information